Petak, Novembar 15, 2013
Necu da cutim 2
Evo mene ponovo.
Vest koja me je danas zaprepastiila i o kojoj necu da cutim je pustanje Albanskih terorista na slobodu. Radi se o pripadnicima Drenicke grupe koji su u prvostepenoj presudi osudjeni na visegodisnje kazne zatvora za ubistvo vise od 80 srpskih civila. Apelacioni sud je ukinuo tu presudu i nalozio njihovo pustanje na slobodu sto je i uradjeno a isti su u Presevu docekani uz sve pocasti kao ratni heroji. Kazu da je pravda zadovoljena. Pitam se koja pravda i cija pravda. Nakon dokazanih ubistava i priznanja da su pocinili ista kazu da je pravda zadovoljena. Porodice zrtava ne misle tako vec se osecaju jadno i ponovo izdano od strane drzave. Ovde je jedino zadovoljena pravda necijeg interesa ili pravda zelenih novcanica. Naravno, ministar je neobavesten.
Kad napravim paralelu u slucaju Taton i Drenicke grupe dolazim do zakljucka da zivot jednog Francuza vredi oko 150-160 puta vise od zivota 80 srba sto me opet navodi na zakljucak da je u Srbiji bolje biti sve drugo samo ne SRBIN.
U najmanju ruku je čudno da tužilaštva i sudovi u Srbiji, Hrvatskoj, BiH ili Hagu uvek iz nekih 'neobjašnjivih' proceduralnih razloga ne procesuiraju u opšte ili ne osude zločine nad Srbima. A još je čudnije da je veliki broj Srba prema tome potpuno ravnodušan.
